Ivan Franjo Jukić - Usein Kapetan od Gradačca digao se je protiva Caru

  

Ivan Franjo Jukić

 

Usein Kapetan od Gradačca digao se je protiva Caru

(God. 1831-2.)

 

Podiglo se jato golubovo,

Iz široka polja Sarajskoga;

To nebilo jato golubovo,

Već to bile mlade Serajlie

Pred njima je Uso kapetane,

Pored njima Tuzla kapetane*

I odoše ka Ipeku ravnu.

Kad su došli ka Novu pazaru,

Pazarkinje pjesmu izpjevale:

»Useine, svetčevo koljeno,

A ti Tuzla, care od Stambula.«

I dojdoše ka Ipeku ravnu

Vas su Ipek listom porobili,

Porobili, pa ga zapalili.

Ljuto kunu sve Ipetske majke,

Ljuto kunu Ipekskog vezira:

Bog ubio Ipekskog vezira,

Gdi nam pušća jednog dušmanina

Dušmanina Usu kapetana. –

I uteče Ipekski vezire

I uteče žalostna mu majka.

Ja da vidiš Usu kapetana,

Šta on radi po Ipeku ravnu:

Tjera momke ostaše djevojke

I ostaše ostarile majke

Kukajući kano kukavice,

Prevèrćući kano lastaviec. –

Ja da vidiš Ipekskog vezira.

On ti idje caru čestitome,

Čini tužbu caru u Stambulu,

Car mu daje vojsku nebrojenu,

A pred vojskom pašu Mahmut pašu.

Kad je došo ka Novupazaru,

Govorimu Uso kapetane:

»Čuješ li me paša, Mahmut paša,

Turčin jesi, vjere neimadeš,

Nit imadeš dina ni amana

Niti postiš turskog ramazana,

Jer ti imaš doboš ko u kralja,

Vojska tvoja za Boga neznade.

Ostavila svetca Muhameda,

A obukla gjaursko hodjelo.«

Na to se je paša razljutio.

I on idje Šehru Sarajevu.

Na Pale je paša dohodio,

Na dobro ga Uso dočekao:

Iz pušakah mehkieh krušakah,

U zo čas ga tako dočekao.

Kad je treća noćca nastanula:

Pobieže nam Uso kapetane,

I ostale mlade Sarajlie

Sarajlie ponosite glave,

Poglavari Šehra Sarajeva

A prednjaci Use kapetana;

Pobiegoše niz Posavlje ravno,

Pravo, zdravo u zemlju Njemačku;

Jer je dao mito plemenito,

Dao Uso plete i dukate,

Da kaure na ruci imade.

Sve to njemu u zalud biaše;

Dobavi ga care od Stambula.

Pa ga pita silni Mahmut care:

»Što ti činiš Uso kapetane?«

Zar ti mećeš paše i vezire,

A u onoj Bosni ponositoj?

Kakve imaš careve fermane?

Znaš li bolan, Uso kapetane!

Da imadeš krila sokolova,

De s odletjo preko cérna mora

Da bi tebe opet dobavio,

Čuješ li me Uso kapetane?

Uso mu se krivo kuniaše:

Aman care, mili gospodare!

Nit sam metó pašah ni vezirah,

Niti mulah niti muselimah,

Nit’ ikakvih drugih poglavarah;

Već i mene sila nagonila,

Nagonilo šehru Sarajevo,

Nagonile baše Sarajevske.

Na to mu se care rasèrdio:

Baca Usu u zidan tamnicu,

Derža njega punu godinicu,

Uzima mu blago nebrojeno,

Na mukam ga care pogubio.

 

*Mahmut beg, koi je po nagovoru Serasker-paše Rešida ostavio svog druga Usu na ciedilu, i zato pašom posto. God. 1850. digne bunu i od poznatog junaka maršala Omer-paše predobijen bi i uhvatjen.