Ivan Franjo Jukić - Abdurahman paša izsieče sarajske baše

  

Ivan Franjo Jukić

 

Abdurahman paša izsieče sarajske baše

 

(god. 1827.)

 

Viče vila sa vèrh Trebevića,

Pak dozivlje mlade Sarajlie:

Sarajlie da vas bor ubije!

Jer ubiste Nakib efendiu,*

Brez careva biela fermana,

Brez pašine sitne burjuntie,

Brez kadine ućul-murasele,

Brez ilama kreševskog imama?

Kad vam paša u Saraj’vo dodje,

Tko će vama pašu dočekati

Tko l’ pod pašom konja prifatiti?

Tko li učit biele fermane,

Tko l’ pašine sitne burjuntie?

Eno paša u Zvorniku gradu;

Paša piše sitnu burjuntiu

Ter ju šalje k Šehru Sarajevu

A na ono sedam poglavarah:

Dodje knjiga u Šehr Sarajevo

A na onog Bakariu starog.

Knjigu uči Bakaria stari,

Knjigu uči, a suze proljeva,

Pa govori Bakaria stari:

Bora vama, moje age drage!

»Abdul-paša, mila majka naša

Sve nas zove ka Zvorniku gradu;

Spremajte se, moje age drage,

Spremajte se ka Zvorniku bjelu,

Svaki nosi po katuru blaga,

Ja ću nosit dvie mazge blaga.«

Spremiše se age Sarajlie;

Svaki nosi po katuru blaga

Bakaria, dvie mazge blaga.

Nanidjoše niz polje zvorničko;

Gledao ih paša sa pendžera.

Paša pita svoga terdžumana:

»Tkono jaši na pred na gjogatu?«

Terdžuman mu po istini kaže:

»Ono ti je Bakaria stari,

Dućan mu je na srid bezistena,

Kada hoće age Sarajlije

Kada hoće da čine vieće

Oni nejdju muli na mešćemu

Neg’ u dućan Bakarie starog,«

Paša pita svoga térdžumana:

»Tkono jaši drugi na vrančiću?«

Ono ti je Pinjo barjaktare,

Kahva mu je na srid Kolobare,

Kada hoće age Sarajlie,

Kada hoće, da čine vieće,

Oni nejdju muli na mešćemu,

Nego idju Pinji barjaktaru.«

Opet paša tèrdžumana pita:

»Tkono treći jaši na doratu?«

Tèrdžuman mu po istini kaže:

»Ono ti je aga Turnadžia

Dućan mu je na srid baščaršie,

Kada čine vjeće Sarajlie

On’ neidju muli na mešćemu

Već dućanu age Turnadžie. -

Štono jašu na dva dobra konja,

Ono su ti do dva Tamiščie,

Dućan im je na sried varoši.

Kad u jutru, jutro osvanulo,

Paša ih je redom izvodio,

Pa ih kolje kano janjce mlade.

Šalje momke svom bielu dvoru:

»Kaži te im viernim ljubama,

Da nejmade agah Sarajliah,

Redom ih je paša pogubio.

 

* Nakib efendia bio je otac sadašnjeg Fazli paše Šerifie. od. 1826. zato od Sarajliah kamenovan, što se je dèržo carske strane.