Ivan Franjo Jukić - Jednakosti želja

 

Ivan Franjo Jukić

 

Jednakosti želja

 

O! Junaci, budimo svi jednaci,

U svemu taki, ljubljeni brati,

Jerbose tako samo zovu junaci,

Koi s Bratjom, znadu se slagati.

 

Gledimo Němce, i mudre Taliance,

A i Francuze, oštroumne Ingleze:

Kako živeju i jednako putuju,

S jednim slovom s’ svoim okom,

 

Gdě nejmaju razlike u ničemu

Već čine, ono svoje?? s pomljom

I zatose, od ovog sveta hvale,

I u svima jesu perve glave.

 

A mi Iliri! itakonasje malo,

Pak hodimo sztazom, nejednako:

Serbljin veli: jaću svaku starinu

Imati, u svome svagda poštenju.

 

Drugi Ilir, drugčie cini taka,

Da jesu sada, vele nejaka:

Za moć Dom, i Rod braniti,

Jezik taj, pred drugim hvaliti.

 

Vrěmeje današnje, jur tako:

Kad ljudi misle o svačemu,

Svomu pako, jeziku svi jednako;

Kakoćega prieporučiti svakomu.

 

Mi pako razdělenji, u grane

Dvě, jesmoli? sestrice lude

Koimase, čude svi tuđini,

Navlastito Bratja Slavjani;

 

Koi nam, svako dobro žele,

Dobro žele to nam vele:

Kad se, Iliri složiti nemogu

U svemu, a navlastito u pismu

Kakoće! učinit? to drugi Slavi,

Dajim knjiga jednako slovi.