Ivan Franjo Jukić - Otmetnica Mare

Ivan Franjo Jukić

 

Otmetnica Mare

 

Odmetnu se odmetnica Mare

U hajduke priko Banjeluke!

Ostavila džerdžef i preslicu,

A uzela lulu i tamburu.

Devet godin harambašom bila,

Desete je ufatili Turci,

Ter je vode šeer Banjaluci.

Gledale je mlade Banjalučke,

Gledale su ter su govorile:

Mili Bože! da lipa junaka!

Odklen li je, od kojeg li grada?

Odgovara harambaša Maro:

Šta gledate, kučke Banjalučke!

Nije Mare kopile rodila,

Već s junacim po gori hodila,

Odgonila trgovačko blago,

Trgovačku robu nekrojenu.

Pak baciše na čengele Maru:

Desno joj se rebro ufatilo,

Gledalo je s pendžera divojče,

Gledalo je ter je besidilo:

Kako ti je na čengeli, Maro?

Odgovara harambaša Maro:

Lipše mi je na čengeli Hajko,

Nego tebi na meku dušeku.

Pak zapiva tanko glasovito:

»Ej Kozaro, zelena dolamo! !

»Savski luže, moj debeli druže!  

»Ravno Livče, mliko i kajmače!

»Kamengradu, moj masni pilavu!

»A Biaču, tuke i kokoši!

»Sanski mostu, moj vijerni dostu!*)

»Banjaluko, moja težka muko!«

 To izusti a dušu izpusti.

 

 

Hvojnica u Bosni dne 30. ruina 1813.

 

* Dost turska je reč i znači prijatelja.

 

 

I. F. Jukić, Banjalučanin

 

“Kolo” Zagreb  1847.