Ivan Franjo Jukić - Bosna neće više da tuguje

 Ivan Franjo Jukić

 

Bosna neće više da tuguje

 

Tužna Bosna još tuguje,

I vele tužno, uzdihsuje,

Bacah Oko na nebo věsoko,

I na jato Zvězdah, kano Zlato;

 

Nećelije gornji već pomoći,

I šnje ove muke odvarći;

Ali gornji drugčie pomažu

To jest one koi se slažu;

 

Svome bratu pružaju ruke,

Dase izbave iz tudje muke.

Sta viděvši naša Bosna,

Reče: daće biti već složna.

 

Za sloge, štogod pokazati,

Od sad ćese, u Danici javiti:

Daje sestrice bolje poznadu,

I pomoć joj?? u nevolji dadnu.

 

Što kad opaze nje sestrice:

Da, i ona trudi za Danice;

Rećiće: hvala sada Bogu,

Kadje imamo u svom slogu;

 

Ter novu sad možemo, hvaliti

Sestricu, u svemu poznavati:

Od nje primati stare Novine,

O starih vrěmenah lakardie.*

 

Što hvala Bogu i Božićima,

Nek su zdravo, dětca kraljičina:

Bude starih dosta lakardiah

U Naših jasnih listovah.

 

Samo dokse bolje poznamo

I med nami ljubitise počmemo;

Ter četiri, izbavimose neprijatelja

Ilirie slavne, razvalitelja:

 

Koi Iliriu Majku, razbatališe,

I naše ime porušiše,

Ter sada u nevolji civilimo

I od detetase? pogardjivamo.

 

Kojali su ta četiri? nepriatelja??

Ilirie slavne! porušitelja,

Druge knjige, kazati budnu,

Koje svog imena neimadnu.

 

*Lakardie tj. svakakve šale.