Ivan Franjo Jukić - Nejednakost Ilirskeh Banovinah

 

Ivan Franjo Jukić

 

Nejednakost Ilirskeh Banovinah

 

Pogledam ovoga Světa Banovine,

Inaše od starine Kraljevine,

Koje něgda jednako cvatiše,

Svoju Majku Iliriu, slaviše.

 

Ali to sad viděm nejednako:

U Zlo (gore nitse može) okrenuto

Kobise tomu tako, věrovat mogo,

Da svaki svoim ne gleda okom.

 

Dolnju Iliriu nu pogledaj? pobro

Pak ćeš mise ovo, verovat tverdo;

Od koje smo ako izněmiš Serbiu

Koja na svoj mlin pelja, vodu;

 

Jest u nevolji vele težkoj

Preporučitijoj seje pomoći

Vitežkoj?? Ah! Štomi stime serdce biješ

I tugu serdcu, veću uzbuđuješ,

 

Od koga ja sva u pameti imadem

Nitse toga zaboravěti smidem.

Pak pogledaj, druge strane te

Ilirie, naše mile majke:

 

Gdě vidiš, Zla od toga gorjega,

I zanas puno žalosniega.

Ako Horvatsku i Slavoniu

Izněmim, našu lepu diku:

 

Govoreće Ilirski, nije čuti

Kamoli se takim zvati;

Komu Pobratime nečudise

U kog “Ilirski što je” nečujese:

 

Nie tude Ilirskih Novinah

U rukami naših Sinovah,

Većse misli o tuđih Gazetah

Věrnih njiovo Talianski Novinah,

 

Kakoćese, čitati te pomljivo,

I tako dobit ime glasovito.

Ah! gděsuli Caitungi Nemčki?

I Jelenkori? s Irnekimi [?];

 

S koimse ti vavěk želiš dičiti

I dičan pred drugove izlaziti

Štasi čitah, nisili? ni razumio

Štalisi unjima viděo?

 

Štati žele? Štol od tebe mole,

Štalite u serdce tvoje bode:

Dase odrekneš tvog Narodstva

I sveg tvog - našeg Domorodstva.

 

Nečudimse ja, jer čitanje tako

Što medvami, biva sve jednako:

Neg se čudim, što, Ilirskih nije

Novinah, buduć posleno daje:

 

Gdě se naški čitati neumide,

Po tuđinski se filosofirat znade

To je ona muka moja spomenuta,

U pameti moj, svigdar vikovita;

 

Togabise ja, svega zaboravěo,

Kadbi u Gradovah naših viděo

Gdě se ternu tudje Gazete

 Naše velike sasvěm, muke.

 

Terse po naski počme pisati

Našeg Topalovića reči izpunjati:

»Da dojdu časi, dojdu dani«

»Kako veli: željno očekani.«

 

»Dase věrni broj sinov uzmnoži«,

»I u važnom snam dělu složi«

»Da netraže u tuđinah slave«

»Več da svoim kite cvětjem glave«