Šeherli pjesme u Hercegovini iz zbirke V. Vuletića-Vukasovića

 

Šeherli pjesme

u

Hercegovini

iz Zbirke V. Vuletića-Vukasovića

Kita baša niz latinluk progje.
A pred njima moj dragi bijaše,
A moj dragi Gondža Mehemede.
To gledala Fata materina:
Pa joj veli ostarjela majka:
„Progj’ se Fato Gondže Mehemeda,
„Lafe¹) meće, a uzet te neće!“
„Progji me se moja jadna majko.
„A jesili ikad mlada bila,
„Jesil’ imala na srcu sefdaha?²)
„А kakav je Gondža Meheinede.!
„Valjadu mu oči Carigrada,
„А obrve Šama, i Misira.
„Trepavice ravne Lepenice
„Dva obraza Šeher-Sarajeva,
„Dvije ruke Šeher-Bajne Luke.
„Ја sam njemu poklonila lišce
„Ja ga mlada prevariti neću”
To joj veli ostarjela majka:
„Šuti Kate kukavice crna,
„Koliko je butum³) Sarajevo
„Gdjegod ima lijepa gjevojka
„On je svakoj poljubio lišce.
„А najposlje sestri vezirevoj”
To se čudo na daleko čulo.
Car je na to vezira spremio,
Jer plakale baše Sarajlije,
Plakale su caru čestitomu:
„Svakoj curi obljubio lišce,
„A najpotlje sestri vezirevoj!”
“Na to dogje paša Gjelalija;
Pošle preda nj baše Sarajlije,
Pa ga sreli na Kozjoj ćupriji,
Svak ga ljubi u skut i u ruku,
Svaki tuži Gondžu Mehemeda;
„Što snosismo, više ne moremo”  
Gjelal paša u begluke sjaha,
Pa on spremi kavaz bašu svoga,
Pa uhvati Gondžu Mehemeda,
Pa na nj teško gvožgje udario,
Halku na vrat sedamdeset oka.
Kad je bilo noći po večeram,
Tad zapjeva Gondža Mehemede:

¹)Govor.
²) Kakvo milje.
³) Široko.
 
„Davor Umo sestro vezireva!
„Kako ti je ha meku dušeku
„Brez jadnoga Gondže Mehemeda?”
A to vezir i sluša, i gleda
A kad bilo noći po jacijam
Kad evo ti ljube vezirove
I za njome dvi mlade robinje.
Nose Mehi gospocku večeru,
One nose janje, i baklavu
I nose inu svu ridu¹) od zlata,
Da on metne po bijelu vratu,
Da mu halka ne pretrgne vrata;
Pa uljeze ljuba vezirova,
Pa uljeze paši Gjelal paši.
Ona njemu ’vàko govorila:
„Pusti meni Gondžu Mehemeda.
„Ni je sila, veče draga volja,
„Ја sam njemu ščercu poklonila,
„Ako mi ga ti puštati nećeš,
„Na menziIske²) - konje ću uzjahat,
„Zvaću tebe caru čestitomu!“
Pa mu dade svu ridu od zlata
I u ridi hiljadu dukata,
Što se tako ljucka glava plaća,
I dade mu bašćaluk od zlata,
Pa joj pušća Gondžu Mehemeda.
Odvede ga ljuba vezireva
Odvede ga svom’ bijelom’ dvoru.
¹) Oprava kao ubrus.
²) Brz, tićak konj
 
 
 
 

II

 
Ova pjesma nadodava onu priču dubrovačku, kad su na Mljetu ubili kneza poslanika republike dubrovačke, i kad se je činila sudna iztraga. Mlječani bijahu pitani; koje ubio kneza? Odgovo­rile oni: bat. A ko je držo taj bat? — Svak — odgovoriše.
 
Ali paša na goricu sagje
Brden¹) sagje, razape čadore,
Na Sarajevo okreće topove,
Pa dozivlje mlade Sarajlije:
„Crn vam’ obraz mlade Sarajlije!
„ Što ubiste careva imama²)
„Brez careva turali-fermana³)
„Kroz vezirske sitne burjantije⁴)
„Brez kadinske hučum-murasele?.”⁵)
Kad se svanu, a sunce ogranu,
Svak je paši došo do divana;
Pa jim carski ferman proučio,
Pa on veli mladim Sarajlijam:
„Ко pos’ječe careva imama
„Brez careva turali-fermana
„Brez vezirske sitne burgjuntije
„Brez kadine hućum-murasele?
Tada reče Ibro barjaktare:
„Sitan fermali Ibre barjaktara,
„Burjuntija Rame barjaktaar,
„Sva čaršija Imćum-murasela”
„Ра posjekli careva imama”
Tako paša caru otkitio,
Pa im care tako poklonio.
 
¹) dokle.
²) pop turski.
³) zapovjed.
⁴) odluka.
⁵) osuda.
 

 

Tuženje Kate Serajevke

Vita jele debeloga hlada,
Blago onomu ko pod tobom spava,
Ni se hara, ni odviše stara;
A ja mlada i haram i staram,
Moleć Boga jutrom i večerom,
Koga će mi Bog u sreću dati,
Bog mi dade sreću Sikuratu¹)
Niti vidim sunca ni mjeseca,
Ni junaka ni bijela danka;
Zvono zveči, Sikurata ječi,
Pojekuje jadna Sarajevka,
Ljuto kune braca rogjenoga,
Bor te ubio, brate dobro moje,
Koji si me ovdi udomio!
Dok sam bila u tvojemu dvoru
Ja ti bijah b’jela i rumena
A sadara tamna i blijeda;
Gledala sam kud bi meni drago,
Sad mi dumne²) gledati ne dadu.
Neg govori Kata Grošetina:
«Sjedi doli mlada Sarajevka
«Sjedi doli, dospijej mi rasu:
«Nije zakon u ovemu gradu,
«Da se često ide na prozore!
Odgovara Kate Sarajevka:
 
1) Manastir kalugjericà u Dubrovniku.
²) Kalugierice.
 
«I s rasom te opalila munja,
«A i majku koja te rodila
«I na mene mladu namjerila;
«Udat ću se, neću služit dumne!
«Kad to cula Kata Groietina
Ona meće i Pope i Fratre
Da svjetuju Katu Sarajevku;
Što mi ljepše Katu svjetovali,
Zato Kate manje i hajaše.
Zatijem je malo vr’jeme stalo,
Vjeriše je i udomiše je!