Konavljanin u Carnojgori

 1849.

Konavljanin u Carnojgori

 

Vino pilo do dvadesti druga’
U Čeovu, u sred gore carne:
Služi vino mlada carnogorka,
A govori pope carnogorče:
Koji će se dobar junak naći
Da otide u Konavle donje
A na kulu Koprivice Vuka,
Dovede ga, jal donese glavu?
Pa govori mlada carnogorka:
Ja ću pope dobaviti Vuka,
Ja sam skoro čedo porodila
Ter ću njemu tanku knjigu pisat
Da on meni dodje na kumovstvo,
Pa odoše za bijelu càrkvu,
Pope piše, neviesta nariče,
I tanahnu knjigu nakitiše,
Pa je šalju Koprivici Vuku:
”O moj kume, Koprivica Vuče,
Ja sam skoro čedo porodila
Dodji k meni da ga pokàrstimo.”
Pa toj knjizi knjigonošu nadje
I opremi knjigu u Konavle,
A na kulu Koprivice Vuka.
Kad je Vuku knjiga dopadnula
Knjigu lega a smije se na nju.
Gledala ga ostariela majka
Pak ovako njemu govorila;
O moj sinko Koprivica Vuče,
Odkle ti je tanka knjiga došla?
A tada joj Vuče besiedijo:
E na vieru, moja stara majko,
Ova mi je knjiga dopadnula
Iz Čeova, iz sred gore càrne;
Čedo rodi mlada carnogorka
Da ja njojzi dodjem na kumovstvo,
Da malahno čedo pokàrstimo.
Pa je njemu majka besiedila:
Lukave su mlade càrnogorke,
Ja se bojim koje prijevare.
Za to Vuče ni abera nema
Nego sebi opremi gjogina
Pa otide u Čeovo ravno,
Pravo ide ka bijeloj càrkvi.
Dočeka ga mlada carnogorka
S malahnijem čedom u naručju,
Pa odoše u bijelu càrkvu;
Tu nadjoše popa Milutina,
Staše kàrstit ono čedo malo.
Kad počeli kàrstit čedo malo
Puče puška sa vrata od càrkve,
Pa udari Koprivicu Vuka.
U to njemu dobra sreća bila
Te ga nije puška obrànila;
Za pasom mu dvije puške male.
Ter olovo u srebro udrilo.
Pa govori Koprivica Vuče:
Karsti bolje, pope Milutine.
Druga puče s prozora od carkve
Pa udari Koprivicu Vuka
Medju puca’ gdje mu sarce kuca.
A govori Koprivica Vuče:
Kàrsti bolje, pope Milutine,
E ja vidju da je prijevara.
Još tu Vuče u riječi bijo
Treća puče iz bijele carkve
Pa udari Koprivicu Vuka
Baš u kalpak medju oči carne.
Ma je njemu dobra sreća bila
Jer ga puška nije obranila.
Pa govori Koprivica Vuče:
Kàrsti bolje, pope Milutine,
Kàrsti bolje ne kàrstijo više
Jer ja vidju dje sam poginuo.
Pa je čedom o tle udario
(Razlilo se kako kaplja s lista)
Iza pasa nože izvadijo
Te je popu glavno okinuo,
Pa izide na vrata od carkve,
Za pasom mu dvije puške male.
Na vratima tridesti hajduka’;
On je na njih juriš učinijo,.
Pogubijo tridesti hajduka’,
Pa pobieže zdravo i veselo.