Слободи на Балкану!
Иза тешког робовања,
Свану рујна зора мила;
Све Балканце на оружје,
Посестрима сазва вила. —
Задуго је н’јема стала,
Сада кличе пуна чара:
„Уз божију помоћ браћо,
„Слобода се слогом ствара. —
„Ој Балканци! ој јунаци!
„Сложно силно ударите.
„На Турчина зулумћара,
,,С’ браће ланце растргните.”
Срце пуно љута гњева,
Давно куца за осветом,
Сви су једва дочекали,
И крочили са полетом.
Силна браћа на бојишту!
Барјак вију и бој бију,
Све четири краљевине
За крст часни крвцу лију. —
Нападају са свих страна,
На злотвора вјековнога,
K’o змајеви огњевити,
Жешће један од другога. —
Пјесник-пророк Краљ Никола,
Трже мача и повика:
За мном сиви соколови,
Јуришајте на крвника!
Змај обара све препреке,
Црногорци у бој свети,
Полећеше витезови,
А страхује душман клети.
Онамо су битке веће,
С друге стране од Косова,
Србијанци и Бугари,
Потискују проклетнике. —
Залуду се Турчин брани,
Па не може да се снађе;
Ђаури се сјединили,
Међу њима нема свађе. —
Турчин тому вичан није,
Па се буни бојне вике,
Преко гора све до мора
Србин бере ловорике. —
И Бугари на све стране
Ударају на душмане,
На далеке путе ходе,
Цариграду у походе.
И четврта савезница,
И Грчка се бије славно;
Гором, пољем и по мору
Свуд повраћа право давно. —
Силни ли су сви ти борци,
И краљеви и војници,
Сви су снагом Обилићи,
Срамног ропства осветници.—
Војној спреми, храбром духу,
Заједници браће миле,
На Балкану крвавоме,
Европске се диве Силе!
Све Балканце жеља вуче,
Јер их исте муке муче;
Зулумћарска прогањања,
На прегнућа смјела уче. .—
Свети завјет испунише,
На олтару домовине,
Синовима јунацима,
Све четири краљевине. —
А јуначким успјесима,
Свему свјету доказаше,
Да јунаци на Балкану,
Братску силу сачинише. —
Да с помоћу вишњег Бога,
Силним махом освојише,
Прађедова земље своје,
И оружје прославише. —
Ти јуначки побједници,
Вјерни правди и слободи,
Дух слободе оживише,
Да напредак сваки роди. —
А у славу братске слоге,
Са Балкана кличе вила:
„Сломљена је Турска сила“,
Братском слогом и јунаштвом
Побједисте душманина.
Свану рујна зора мила;
Све Балканце на оружје,
Посестрима сазва вила. —
Задуго је н’јема стала,
Сада кличе пуна чара:
„Уз божију помоћ браћо,
„Слобода се слогом ствара. —
„Ој Балканци! ој јунаци!
„Сложно силно ударите.
„На Турчина зулумћара,
,,С’ браће ланце растргните.”
Срце пуно љута гњева,
Давно куца за осветом,
Сви су једва дочекали,
И крочили са полетом.
Силна браћа на бојишту!
Барјак вију и бој бију,
Све четири краљевине
За крст часни крвцу лију. —
Нападају са свих страна,
На злотвора вјековнога,
K’o змајеви огњевити,
Жешће један од другога. —
Пјесник-пророк Краљ Никола,
Трже мача и повика:
За мном сиви соколови,
Јуришајте на крвника!
Змај обара све препреке,
Црногорци у бој свети,
Полећеше витезови,
А страхује душман клети.
Онамо су битке веће,
С друге стране од Косова,
Србијанци и Бугари,
Потискују проклетнике. —
Залуду се Турчин брани,
Па не може да се снађе;
Ђаури се сјединили,
Међу њима нема свађе. —
Турчин тому вичан није,
Па се буни бојне вике,
Преко гора све до мора
Србин бере ловорике. —
И Бугари на све стране
Ударају на душмане,
На далеке путе ходе,
Цариграду у походе.
И четврта савезница,
И Грчка се бије славно;
Гором, пољем и по мору
Свуд повраћа право давно. —
Силни ли су сви ти борци,
И краљеви и војници,
Сви су снагом Обилићи,
Срамног ропства осветници.—
Војној спреми, храбром духу,
Заједници браће миле,
На Балкану крвавоме,
Европске се диве Силе!
Све Балканце жеља вуче,
Јер их исте муке муче;
Зулумћарска прогањања,
На прегнућа смјела уче. .—
Свети завјет испунише,
На олтару домовине,
Синовима јунацима,
Све четири краљевине. —
А јуначким успјесима,
Свему свјету доказаше,
Да јунаци на Балкану,
Братску силу сачинише. —
Да с помоћу вишњег Бога,
Силним махом освојише,
Прађедова земље своје,
И оружје прославише. —
Ти јуначки побједници,
Вјерни правди и слободи,
Дух слободе оживише,
Да напредак сваки роди. —
А у славу братске слоге,
Са Балкана кличе вила:
„Сломљена је Турска сила“,
Братском слогом и јунаштвом
Побједисте душманина.
Славивој
“Српска зора” ‐ бр. 24. децембар 1912.
Нема коментара:
Постави коментар