Ivan Franjo Jukić - Misli vile Bosankinje

 

Ivan Franjo Jukić

 

Misli vile Bosankinje

 

Četiri svu noć prěpěvaše Vile,

Četiri Vile, glasovite imaju strēle

Perva Vila, od krajšnićkije stěnah,

Sědi, na kamenu, starih Bedenah;

 

Ter po izbor, zazěva sve junake

Sve junake, sebi sasvěm jednake:

Da nespavaju, do sudjenog danka

Lepoi budi, njiova mila Majka:

 

Ustanite, i pogledajte polja sva

Bosne, plemenite, vavěk tva

I razmišljaj: čijalisu i kakvasu?

Ni suli? sada tudja? plodnasu:

- Po njemse šeću Careve Delie

Cara Turskog, nečiste Balie

 

Gdě Bošnjake tuku i biju

I jošim muke gore zadavaju.

Većje vrěme da Caru dokažemo,

Muke naše njemu pokažemo;

 

Što akonas poslušat neće,

U zlo stanje on nji meće,

Jerse više podnosit nemože.

Od velike globe, njiove zlobe.

 

Što god imadosmo, njima dasmo

U zlo Brate, najveće padosmo.

Ali Vila od Posavja svira,

I sebi drugove hoće da sbira

 

Kojoj hoće da pomaže Hercegovina

Stara Ilirah uvěk Banovina,

S Bosnomse, neće da slažu

Badavaje Cara molit kažu:

 

Jer nas ni Car pomoć neće,

Turci neslušaju njegovo viće;

Same sebe gospodare kažu,

Gospodare kažu, vele lažu:

 

Da oni Cara pravog ne imadu,

I budalit suviše znadu;

Svakibo Turčin dobro znade,

Kakva u Bosni Blaga imade.

 

I zatose Caru hoće da odpru

Da mamiti se bolje mognu.

Ali Vila, Hercegovkinja mila:

 Svoju Majku većje probudila.

 

Posavkinja od davnaje trizna,

Hoće da bude, od sad nemirna;

Ali Mudrinkinja, drugo veli:

Da poslušate njezine misli;

 

Jeda Bog! da bude proměnah

Ter počekate několiko danah,

Da s nas ove tmine bacimo,

I med Narode broit se počmemo.